Нова књига Саве Анђелковића – ГЕНЕЗА СТЕРИЈИНИХ КОМЕДИЈА

Nova knjiga Save Anđelkovića Geneza Sterijinih komedija

Le nouveau livre de Sava Andjelkovic La Genèse des comédies de Sterija

"Комедиографски рад Јована Стерије Поповића интересантан је за изучавање јер представља изврстан корпус за праћење еволуције рада талентованог аутора на самом почетку једне националнекомедиографије. Због неразвијеног позоришног живота, он је најпре имао у виду читаоца као дестинатора, потом гледаоца, а на крају и једног и другог. Различитост уметничког домета његових комедија тумачимо управо усмереношћу аутора на различит тип дестинатора, на његову оријентацију према визуализацији написаног: гледалац ‒ представа и читалац ‒ текст.“

„Генеза Стеријиних комедија“ Саве Анђелковића представља свеобухватан поглед на Стеријино стваралаштво, јер је аутор, као дугогодишњи проучавалац и познавалац Стеријиног дела, аналитички приступио тумачењу и контекстуализацији, не само насловљених комедија, већ и поезије, прозе и Стеријиних „жалостних позорја“.

*

Komediografski rad Jovana Sterije Popovića interesantan je za izučavanje jer predstavlja izvrstan korpus za praćenje evolucije rada talentovanog autora na samom početku jedne nacionalne komediografije. Zbog nerazvijenog pozorišnog života, on je najpre imao u vidu čitaoca kao destinatora, potom gledaoca, a na kraju i jednog i drugog. Različitost umetničkog dometa njegovih komedija tumačimo upravo usmerenošću autora na različit tip destinatora, na njegovu orijentaciju prema vizualizaciji napisanog: gledalac - prestava i čitalac - tekst."

"Geneza Sterijinih komedija" Save Anđelkovića predstavlja sveobuhvatan pogled na Sterijino stvaralaštvo, jer je autor, kao dugogodišnji proučavalac i poznavalac Sterijinog dela, analitički pristupio tumačenju i kontekstualizaciji, ne samo naslovljenih komedija, već i poezije, proze i Sterijinih "žalostnih pozorja".

*

Сава Анђелковић (Краљево, 1948) завршио је студије на Филолошком факултету у Београду, а на ВИТИЗ-у у Софији похађао је часове луткарске анимације. Као професионални глумац у Ужицу и Београду остварио је око 70 улога у луткарским и драмским позориштима. На Универзитету Париз IV-Сорбона одбранио је докторску тезу „Комедије Јована Стерија Поповића“. На истом универзитету радио је као виши лектор (часови историје уметности, драмске књижевности) и као доцент Слависике (часови историје уметности и драмске књижевности). Годинама је водио двојезички студентски „Атеље театар на српскохрватском језику” у коме је до 2017. године адаптирао и режирао 44 представе, француских, босанско-херцеговачких, црногорских, хрватских и српских аутора.

Написао је књиге Les comédies de Jovan Sterija Popović, (Presses universitaires du Septentrion, Villeneuve d’Ascq, 2003), 80 Стеријиних комичких ликова (КОВ, 2003), Драматургија Стеријиних комедија (Нови Сад, 2012), Компаративно позориште (Краљево 2012. и 2016), и Дидаскалије. Од Стерије до савремене српске и јужнословенске драме (Нови Сад, 2022).

Према Стеријиним аутографима издао је у КОВ-у комедије: Превара за превару, Волшебни магарац, Судбина једног разума, Помиреније и Београд некад и сад (2005), до тада његов необјављен роман Дејан и Дамјанка или Паденије Босанског краљевства (2007) и Стеријине драмске рукописне преводе Ернани Виктора Игоа (2008), Несрећне џумбушлије Ј.Н. Нестроја (2015), као и допуњено издање Токинове књиге Јован Стерија Поповић и Дата Стериана (2022).

Учествовао је на бројним међународним научним скуповима у јужнословенским државама и Француској. Био је коорганизатор научних скупова на Сорбони поводом јубиларних годишњица Ј.С. Поповића (2006), Марина Држића (2008), Меше Селимовића (2010) и П. П. Његоша (2009), као и скупова театролога у Паризу, Подгорици, Загребу и Сарајеву, у оквиру циклуса „Позориште данас у Босни и Херцеговини, Хрватској, Црној Гори и Србији” о проблематици савременог драмског текста (Nationalisme et autisme, Париз 2003), Могућности драматуршких читања (Подгорица, 2004),Говор драме, говор глуме (Загреб, 2005) и Драма и вријеме (Сарајево, 2006). Комуникације са свих научних скупова штампао је у местима њихових одржавања.

*

Sava Anđelković (Kraljevo, 1948), završio je studije na Filološkom fakultetu u Beogradu, a na VITIZ-u u Sofiji pohađao je časove lutkarske animacije. Kao profesionalni glumac u Užicu i Beogradu ostavrio je oko 70 uloga u lutkarskim i dramskim pozorištima. Na Univerzitetu Pariz IV-Sorbonna odbranio je doktorsku tezu "Komedije Jovana Sterije Popovića". Na istom univerzitetu radio je kao viši lektor (časovi istorije umetnosti, dramske književnosti) i kao docent Slavistike (časovi istorije umetnosti i dramske književnosti). Godinama je vodio dvojezički studenstki atelje "Atelje tetar na srpskohrvatskom jeziku" u kome je do 2017. godine adaptirao i režirao 44 predstave, francuskih, bosansko-hercegovačkih, crnogorskih, hrvatski i srpskih autora.

Napisao je knjige Les comédies de Jovan Sterija Popović, (Presses universitaires du Septentrion, Villeneuve d’Ascq, 2003), 80 Sterijinih komičkih likova (KOV, 2003), Dramaturgija Sterijinih komedija (Novi Sad, 2012), Komparativno pozorište (Kraljevo 2012. i 2016), i Didaskalije. Od Sterije do savremene srpske i južnoslovenske drame (Novi Sad, 2022). Prema Sterijinim autografima izdao je u KOV-u komedije: Prevara za prevaru, Volšebni magarac, Sudbina jednog razuma, Pomirenije i Beograd nekad i sad (2005), do tada njegov neobjavljen roman Dejan i Damjanka ili Padenije Bosanskog kraljevstva (2007) i Sterijine dramske rukopisne prevode Ernani Viktora Igoa (2008), Nesrećne džumbušlije J.N. Nestroja (2015), kao i dopunjeno izdanje Tokinove knjige Jovan Sterija Popović i Data Steriana (2022).

Učestvovao je na brojnim međunarodnim naučnim skupovima u južnoslovenskim državama i Francuskoj. Bio je koorganizator naučnih skupova na Sorboni povodom jubilarnih godišnjica J.S. Popovića (2006), Marina Držića (2008), Meše Selimovića (2010) i P. P. Njegoša (2009), kao i skupova teatrologa u Parizu, Podgorici, Zagrebu i Sarajevu, u okviru ciklusa „Pozorište danas u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Srbiji” o problematici savremenog dramskog teksta (Nationalisme i autisme, Pariz 2003), Mogućnosti dramaturških čitanja (Podgorica, 2004), Govor drame, govor glume (Zagreb, 2005) i Drama i vrijeme (Sarajevo, 2006). Komunikacije sa svih naučnih skupova štampao je u mestima njihovih održavanja.